Samovrednovanje u odnosu: Zašto se žena smanjuje u vezi?

Koliko puta si rekla „nije važno“, iako ti je bilo važno? Koliko puta si prećutala ono što te boli samo da ne bi došlo do rasprave? A koliko puta si se prilagodila partneru toliko da više nisi bila sigurna šta ti zapravo želiš?

Možda si vremenom naučila da je lakše da ćutiš. Da ne tražiš previše. Da se ne ljutiš. Da ne pokazuješ nezadovoljstvo. Govoriš sebi da treba da budeš razumna, strpljiva i zahvalna za ono što imaš.

I tako, malo-pomalo, počinješ da se smanjuješ u tvojoj vezi sa partnerom.

To ne znači da si slaba. Najčešće znači da ti je odnos važan i da se plašiš da bi mogla da ga izgubiš. Ali kada stalno zanemaruješ svoje potrebe da bi sačuvala vezu, postoji opasnost da u toj vezi izgubiš sebe.

Šta znači kada se žena smanjuje u vezi?

Žena se smanjuje onda kada prestane da govori šta misli, oseća i želi jer se plaši partnerove reakcije ili udaljavanja.

Možda želiš da odete negde zajedno, ali kažeš: „Ma nema veze, možemo da ostanemo kod kuće.“ Možda ti smeta način na koji razgovara sa tobom, ali prećutiš jer ne želiš novu raspravu. Možda ti nedostaje pažnja, nežnost ili zajedničko vreme, ali se uveravaš da previše očekuješ.

Spolja sve može da deluje mirno. Međutim, u tebi se skupljaju tuga, ljutnja, usamljenost i osećaj da nisi važna.

Gubitak sebe u vezi retko se dogodi odjednom. Najčešće počinje malim odricanjima koja u početku ne primećuješ. Jednom prećutiš, drugi put odustaneš, treći put kažeš da ti nešto nije važno. Posle nekog vremena više ni sama ne znaš gde su tvoje granice.

Zašto žena počinje da se smanjuje?

Najčešći razlog je strah od gubitka ljubavi.

Možda si negde tokom života naučila da ljubav treba zaslužiti. Da ćeš biti voljena ako si dobra, poslušna, korisna, mirna i uvek spremna da razumeš druge. Zato u vezi daješ mnogo, prelaziš preko onoga što ti smeta i nadaš se da će partner prepoznati koliko se trudiš.

Ponekad žena ostaje tiha jer želi da sačuva mir. Posebno ako je ranije doživela bolne raskide, odbacivanje ili razočaranje. U sebi može da nosi misao: „Ako kažem šta stvarno mislim, naljutiće se i otići.“

Neke žene veruju da je prilagođavanje dokaz ljubavi. Naravno da svaki odnos zahteva dogovor, razumevanje i kompromis. Problem nastaje kada se uvek prilagođava samo jedna strana i kada kompromis znači da ti stalno odustaješ od sebe.

Možda partner od tebe čak i ne traži da se odrekneš svojih potreba. Ponekad žena unapred pretpostavlja da neće biti shvaćena, pa ćuti pre nego što je uopšte pokušala da razgovara.

Zato nije poenta u traženju krivca. Važno je da primetiš šta ti radiš u odnosu i šta možeš da promeniš.

Koju cenu plaćaš da bi zadržala odnos?

Kada dugo zanemaruješ sebe, možeš početi da osećaš da te partner ne vidi, ne čuje i ne ceni. Međutim, ako stalno govoriš da je sve u redu, druga osoba možda ni ne zna šta se u tebi dešava.

Vremenom možeš postati nezadovoljna, umorna i ogorčena. Počinješ da zameraš partneru sve ono na šta si ranije ćutala. Očekuješ da sam primeti šta ti nedostaje, a kada se to ne dogodi, osećaš se još usamljenije.

Cena stalnog prilagođavanja može biti:

• gubitak kontakta sa sopstvenim željama;
• osećaj manje vrednosti;
• strah od svakog ozbiljnijeg razgovora;
• potisnuta ljutnja i nezadovoljstvo;
• zavisnost od partnerovog raspoloženja i odobravanja;
• sve manje samopouzdanja u ljubavi.

Može se dogoditi da sačuvaš odnos, ali izgubiš onu ženu koja je u taj odnos ušla, njenu spontanost, radost, sigurnost i pravo da bude svoja.

Samovrednovanje u vezi ne znači sebičnost

Samovrednovanje u vezi znači da znaš da su i tvoje potrebe važne. To ne znači da uvek mora da bude po tvom, da ne praviš kompromise ili da zanemaruješ partnerova osećanja.

To znači da ne napuštaš sebe da bi bila voljena.

Žena koja vrednuje sebe može da kaže: „Razumem tvoje mišljenje, ali ja ovo doživljavam drugačije.“ Može da traži ono što joj je potrebno, a da ne napada. Može da sasluša partnera, a da pritom ne poništi sebe.

Kada počneš više da vrednuješ sebe, možda ćeš u početku osećati nelagodu. Ako si navikla da ćutiš, čak i mirno izgovorena potreba može ti delovati kao da praviš problem. Ali neprijatnost ne znači da radiš nešto pogrešno. Ona često znači da radiš nešto novo.

Kako postaviti granice u vezi bez svađe?

Mnoge žene ne postavljaju granice jer misle da granica mora da zvuči grubo: „Ne možeš tako sa mnom!“ ili „Ako još jednom to uradiš, gotovo je!“

Granica može biti mirna i jasna.

Umesto da optužuješ, govori o sebi i onome što ti je potrebno:

„Ne prija mi kada razgovaramo povišenim tonom. Volela bih da nastavimo razgovor kada se oboje smirimo.“

„Važno mi je da imamo vreme samo za nas.“

„Razumem da ti to vidiš drugačije, ali želim da čuješ i moje mišljenje.“

„Ne želim više da pristajem na nešto zbog čega se kasnije osećam loše.“

Kada razmišljaš o tome kako postaviti granice u vezi, zapamti da granica nije pokušaj da kontrolišeš partnera. Ona pokazuje šta ti prihvataš, šta ne prihvataš i kako ćeš se pobrinuti za sebe.

Ne moraš odmah da vodiš veliki razgovor i promeniš sve. Počni od jedne male situacije u kojoj ćeš, umesto automatskog „kako ti želiš“, zastati i reći šta želiš ti.

Kratka vežba: Gde sam ja u svom odnosu?

Uzmi papir i iskreno odgovori na sledeća pitanja:

1. Šta najčešće prećutim partneru?
2. Čega se plašim da bi se dogodilo kada bih rekla šta zaista mislim?
3. Na šta pristajem iako mi ne prija?
4. Koja moja potreba je već dugo zanemarena?
5. Šta bih ove nedelje mogla da kažem ili uradim drugačije?

Zatim završi rečenicu:

„Da verujem da sam vredna ljubavi i kada kažem šta mi je važno, ja bih…“

Nemoj odmah tražiti savršen odgovor. Zapiši prvo što ti padne na pamet. Ponekad jedan iskren odgovor pokaže gde si počela da napuštaš sebe.

Ne moraš da biraš između ljubavi i sebe

Zdrav odnos sa partnerom ne traži od tebe da budeš manja, tiša i nevidljiva. U njemu postoji prostor i za tvoje potrebe, osećanja, mišljenje i granice.

Možda ne možeš da promeniš sve što se događa u odnosu, ali možeš da promeniš način na koji se odnosiš prema sebi. Možeš da naučiš da prepoznaš šta ti je važno, da to izgovoriš bez osećaja krivice i da ne meriš svoju vrednost samo kroz partnerovu pažnju.

Samopouzdanje u vezi ne znači da se nikada ne plašiš da ćeš nekoga izgubiti. Ono znači da znaš da zbog ljubavi više ne želiš da izgubiš sebe.

Ako si se prepoznala u ovom tekstu i osećaš da je vreme da prestaneš da se smanjuješ, pozivam te da zakažeš individualni razgovor sa mnom. Zajedno možemo da pogledamo gde si sada, šta te sprečava da postaviš granice i kako da ponovo izgradiš samovrednovanje u partnerskom odnosu.

Ne moraš sve sama. Prvi korak može biti samo jedan iskren razgovor.