Privlačimo ono što jesmo

Privlačimo ono što jesmo – ova rečenica se često ponavlja, ali se retko razume ispravno.
Ne privlačimo zdrave odnose zato što „zračimo pozitivno“, već zato što prestajemo da biramo ono što nas povređuje.

Kada žena nema stabilan odnos sa sobom, ljubavni odnosi postaju mesto dokazivanja.
Tada se trpi nejasnoća, ostaje u vezama „ni tamo ni ovamo“ i prilagođava da ne bi bila ostavljena.
To nije ljubav – to je strah od gubitka.

Pa da li onda „privlačimo najbolje za sebe“?

Ako pod tim podrazumevamo magiju – ne.
Ako pod tim podrazumevamo odgovornost – da.

Kada znaš svoju vrednost: ne privlačiš bolje ljude već prestaješ da ostaješ sa onima koji ne mogu da ti pruže ono što zaslužuješ

To je istina.
Jednostavna.
Oslobađajuća.

Kada se izgradi samovrednovanje, menja se unutrašnja referentna tačka.
Žena se više ne pita: „Šta treba da uradim da bih bila izabrana?“
Već: „Da li je ovo u skladu sa mnom?“

Iz tog mesta se menja ponašanje:

• jasnije se komunicira
• postavljaju se granice bez krivice
• ne ostaje se u nejasnim odnosima
• ne juri se ljubav iz straha

Odnosi tada imaju samo dva ishoda:
ili se prodube i unaprede ili se završe bez samoponištavanja.

Zato izgleda kao da „privlačimo bolje“.
U stvarnosti, prestajemo da ostajemo u onome što nije dobro za nas.

Kada znaš svoju vrednost, ljubav prestaje da bude borba.
Postaje izbor.